Padaju hametom. I sahat smrti udara tik-tak
svezani i žedni plavski taoci idu
niz zemlju suhu i pustu – Karadag.
Stupaju otac, sin i djeda – drug do druga
po tri koljena umiru zagrljena
ostaše prazni katuni, planine zaledi tuga.
Oni uporno idu, idu. Gdje, kamo i kuda
Sunce ih topi. Kamen roni. Mizdrak goni.
Smrt ih broji… Gori ih nada luda…
Koliko potoka ima? Koliko Komova ima?
Hoće li ih biti za svaki do vrha
Hoće li ostati neko ko iz groma?
Padaju hametom. I sahat smrti udara tik-tak
svezani i žedni plavski taoci ginu
niz zemlju suhu i pustu Karadag.