Bismiletom i sa hamdom započeh,

Iz kitaba nasihate uzeh.

Dinski nasihat je ovo i govor,

Ko nasihat ne kabuli biće hor.

BISMILLAHIR-RAHMANIR-RAHIM

Elhamdu lillahi Rabbil-alemine vel-akibetu lil-muttekine ves-selatu ves-selamu ala sejjidina Muhammedin ve ala alihi ve sahbihi edžmein

Bismiletom i sa hamdom započeh,

Iz kitaba nasihate uzeh.

Dinski nasihat je ovo i govor,

Ko nasihat ne kabuli biće hor.

Dade Allah nama ove nimete,

Da popišem ja ove nasihate.

Da dževahir[1] iz kitaba sastavim,

Da ja spomen iza sebe ostavim.

Dostovima da hediju učinim,

Pametnijem da dževahir poklonim.                 10

Bogu šućur na ove nasihate,

Pa da znamo dinu više kimete.[2]

Ko hi uči sve biseri govorom,

On mubarek nasihati biserom.

Ko uzradi, ezberliše[3] sve ovo,

On je sebe na selamet baš izveo.

Nasihate ako haješ da slušaš,

To je nišan kako iman ti imaš.

I dan i noć kome treba učite,

Na pamet ih i na ezber uzmite.                        20

Oca, majku i brata i dijete

Na nasihat dobor hi navodite.

Blago li se ko hi sluša i uči

Dobro li je ko hi ima u kući.

Itibarom[4] nasihate učiti,

Šala nije treba iman čuvati.

Kad hi učiš dobro misli maniju,[5]

A ne uči da činiš teganiju.[6]

To je đunah i slušat i učiti

Na zlo nemoj nikog ti navoditi.                      30

Nek je Allah razi ono što činiš,

Njišta nemoj ti haramom da učiniš.

Nije Allah razi ko ne zna iman

To je za insane najviši zijan.

Hamdu lillah kad mi imamo iman,

Najgori je ko nije musliman.

Ko ne klanja sve namaze u vakat,

Dojće vakat kajaće se i plakat.

Bogu šućur kad mi klanjamo namaz

To je od imana nišan i dokaz.                         40

Koji neće pravo da daje zekat

Velku muku on će za to baš imat.

Bogu šućur kad mi dajemo zekat

Ne žalimo mal i dušu za din dat.

Biti musliman a ne postit Ramazan,

To ne radi ko se boji za iman.

Bogu šućur kad postimo Ramazan

Ramazanu raduje se musliman.

Ko je za hadž dužan pa ne otić,

Kako li će on na mahšeru izić.                        50

Bogu šućur kad mi na hadž idemo,

U vakat na Arafat iziđemo.

Teško li se ko ne haje učiti,

Kajaće se on za to i mučiti.

Bogu šućur mi hajemo učiti

Pa raziluk Božiji dokučiti.

Najgore je din-ulemu ne hajat[7]

Te bez dina umrijeti, dušu dat.

Bogu šućur din-ulemu hajemo

pa za Džennet mi se čisto nadamo.                 60

Koji haje din-kitabe slušati

On je mu’min, on će Džennet imati.

Bogu šućur slušat hajemo kitab

Pa da ne teglimo muku i azab.

Koji brez imana umre nije naš,

U Džehennem svakad on ostaće baš.

Hamd i šućur Bogu svakad za iman,

Pravi svoj din učini nam on bejan.

Spremi pejgambere pa nam kaza din

Da insane ne ostanu džahilin.                         70

Sve što treba i za dunja i za din,

Sve je kazo nama Rabbil-alemin.

Dragi Allah Pejgamberu salavat

Ti učini, poviši mu deredžat.

Pejgamberskoj družini, ashabima[8]

I drugijem dinskim ahbabima.

FASLUN FIL-IMAN

(POGLAVLJE O VJEROVANJU)

Sad ti slušaj šta će ti se kazati

Sad su ovo za iman nasihati.

Brzo nemoj ti sad ovo da učiš

ako tražiš fajdu, te’si da vidiš.                        80

Kad se uči dobro slušaj pamet saberi

Dikat[9] imaj da čuješ šta govori.

Nefs[10] i šejtan to ne haje slušati,

ahmak insan on se brzo nasiti.

Eto slušaj da ti kažem za iman

ovo uznat nek si dobro razuman.

Samo Allah On je svakad sve bijo,

A ostalo sve sam On je stvorijo.

Nije bilo zemlje, neba ni zeman

Ne meleka, ni džinova, ni insana.                   90

Nit je Sunce, nit Mjeseca imalo

Nit je dana, nit noći imalo.

Svojom hoćom dade Allah sve ovo

more smaknut i opet dat nanovo.

On je kadar šta hoće On sve čini

More začas sve helać da učini.

On je Hakim,[11] hukum[12] čini sve on to

On je sahib ne upitan “A što to?”

Zemlju i nebesa dade sve za nas

pa na dunja, na svijet On dade nas;                100

Na nebesa i na Zemlju svaku stvar

Učinijo za insane hizmećar.

Pa nas pito: “Nijesam li ja vaš Bog”

Mi smo rekli: “Jesi Ti baš svemu Bog”.

Tu smo rekli da ćemo slušat

Kako rekne da ćemo Mu robovat.

Ovu riječ neće poreć musliman

On će tražit da nauči din-iman.

Koji ne zna i ne drži din-iman

On je slago da će biti musliman.                     110

Pejgambere i kitabe[13] spremi nam

Što je pravo, što je krivo kaza nam.

Džahil ostat, ne znat šta je nama din

Nije za to razi Rabbil-alemin.[14]

Neće Allah oprostiti On veli,

Što su od imana džahil ostali.

Ako hoćeš da si mu’min, musliman,

Dobro gledaj, pa nauči din-iman.

Nije mu’min koji ne zna za iman

Sal’ imenom ne biva se musliman.                   120

Hitro traži, da naučiš iman

Dok ti nije od edžela došo dan.

Brez imana nije kabul[15] ni namaz

Nit je zekat, nit je dova, ni nijaz.

I hadžiluk kabul nije ni nikjah

U tom halu on što radi je đunah.

Nije kabul i što posti i uči,

Nesreća je da ga gledaš u oči.

I na vojsku da pogine, ubije

Za šehidluk, za gaziluk on nije;                       130

Pogano je što zakolje, ulovi,

To je meso jesti haram znajte vi;

Žensko, muško sve za to jednako je

Koji nema dina eto kako je.

Pa je tako i ko iman izgubi

Ko učini kufur brez imana je.

Pa ti čuvaj, nemoj iman izgubit

Šta je kufur nemoj radit, govorit.

Šta je kufur u kitabe to ima

Pa ti pitaj nek ti kaže ulema.                           140

Nije fajda lijep amel imati

A za iman što je pravo ne znati.

Pravo treba iman znat i vjerovat

pa za amel ondar sevab će imat.

Pejgamber naš što je kazo od Boga,

To je iman, farz je to na svakoga.

S manijom Amentubillah[16] pravo znat,

To je iman što smo dužni vjerovat.

AMENTU BILLAHI

(JA VJERUJEM U ALLAHA)

Bog je Jedan, nema drugog sal Allah

Svi velimo: „La ilahe illellah“.[17]                      150

Nit je rođen, ni’će On umrijeti,

nema Allah sina, majku znadi ti;

Nit je posto, niti će Ga nestati,

I šta hoće more sve učiniti.

Čuje, vidi, ništa nema da ne zna

Sve čitave sifate On sam ima,

I od stvari ni na šta ne naliči;

Ništa nema na Boga da priliči;

On je nešto ama nije da je stvar

Stvari sve postanak imaju i kvar.                    160

Nit je Sobom ufatijo ravnoću,

Nit je Sobom potpunijo praznoću.

Na Nebesa i na Zemlju nije On

Sve je jednak, nije nuždan, nije bon.

Govor ima ama nije ko u nas

Nije s harfom, nije avaz, nije glas.

harfovi su, avazi su pored nas

Naš je govor na harfove i na glas.

Sve On stvara, naređuje šta hoće,

Ništa samo ne postaje, nit niče.                       170

Znaj ti Boga kako kaže u kitab

Pa da muku ti ne tegliš, ni azab.

A sve ono što na misao može doć

Nije to Bog, tog se mišlja treba proć

VE MELAIKETIHI

(JA VJERUJEM U BOŽIJE MELEKE)

I od nura[18] meleke je stvorijo

I sve him je poslove odredijo;

Niti jedu, niti piju, ni spavaju

Nit sramota, ni grehota imaju.

Nit su muško, nit su žensko, čisti su,

Slušaju sve, Bogu asi nijesu.                           180

Mu’mini su, oni iman imaju

Kako Allah zapovidi, robuju.

Odabrana meleka su četiri

Sve su za to kazali pejgamberi.

Najprvi je Džebrail, pa Azrail,

pa Israfil, a četvrti Mikail.

Meleki su jedni na insanima,

Pišu govor i poslove sve nama.

Defteri se od toga sve nama dat,

svačiji će poso i govor se znat.                        190

Za dobar poso i govor bit sevab

a za ružan bitimuka i azab.

Ako hoćeš u azab da ne goriš

zlo nemoj da radiš, ni govoriš.

Šta je đunah nemoj slušat, ni gledat,

nemoj prodat, nemoj zato pare dat.

VE KUTUBIHI

(JA VJERUJEM U BOŽIJE POSLANICE)

Na svijet Božiji kitabi su,

nekijem pejgamberima dati su.

Pa da svijet pravo Boga vjeruje,

I da svijet pravo Bogu robuje.                        200

Znamo mi sto i četiri došlo je

Sto suhufa[19] a četiri velki je:

Jedan Tevrat,[20] jedan Zebur[21] i Indžil,[22]

Pa naš Kur’an, sve donijo Džibril.

Našem Pejgamberu Kur’an je došo,

A ostalijem je zeman svoj prošo.

Božiji kitabi-govor Božiji

Nama Kur’an čuva Allah, pa stoji.

Za svakoga je došo Kur’an za svakad,

Neće drugi doći kitab baš nikad.                    210

VE RESULIHI

(JA VJERUJEM U BOŽIJE POSLANIKE)

Spremi Allah na svijet pejgambere

Da svijetu kažu dinske habere.

Najprvi je Adem, a najposle naš,

Svi su pejgamberi bili pravo baš.

Naš pejgamber Muhamed ime mu

Odabrao ga dobro Allah u svemu.

Porad njega stvorijo je svijeta

Bogu šućur mi smo mu od ummeta.

Naš je pejgamber dokazao istinu,

Sve što treba i insanu i džinu.             220

Pejgamberska hatma[23] pejgamber je naš,

Više neće doći nikad baš.

Jednu noć je on na Miradž izišo,

Čak od Kabe u Kudus je otišo.

Dragi Allah mi Ti se molimo baš,

salavate da činiš Ti kako znaš.

Na sve pejgambere redom, starinom,

I na našeg Pejgambera s družinom.

VEL-JEUMIL AHIRI

(JA VJERUJEM U SUDNJI DAN)

Božiji kitabi kažu nam bejan[24]

Svijetu će doći ahiretski dan.              230

Sve dunjaluk u galami izmiče

A Kijamet sve se bliži primiče.

Kad će proći dunjaluk svoj zeman,

Jeumi ahir dojće najkrajnji mu dan.

Pa Israfil on će u sur puhnuti

Neće insan živ ni hajvan ostati.

U tom danu huka, muka, vrisak strahovit

Izdrobit se brda, zemlja ravan bit.

I nebesa ispucati, prolomit

I Mjesec se i Sunce se ufatit.              240

I zvijezde popadati i prosut,

Sav će svijet biti harab i sasut.

Nema vijek čas po čas prolazi

A edžel-čas sve bliže nam dolazi.

Mi u gaflet sal za dunja propali,

u deftere dobra i zla trpali.

VE BIL-KADREI HAJRIHI VE ŠERIHI MINELLAHI TEALA

(I VJERUJEM DA SVE ŠTO SE DOGAĐA BIVA SA BOŽIJIM ODREĐENJEM)

Od Boga je suđen kadar i kader

Dobro i zlo stvara Allah – hajir i šer.

U kitabe dao nam je on haber

Nije razi da se radi šta je šer.              250

Za poslove hoću-neću ti imaš,

Nek se moreš od đunaha da čuvaš.

Pa se čuvaj u grehote ne gazi

Što je halal ono radi i pazi.

Đunah radit, pa na takdir vikati,

On je kafir ko će tako raditi.

Boga slušaj i od zla se uklanjaj

To si dužan, krivo takdir ne gledaj.

Jel ti kadir okušavaj, obilazi,

A ne čekaj da ti samo dolazi.              260

Šta je takdir nećeš biti ni pitan

Za ibadet bićeš pitan i iman.

Gine, umre sa edželom baš svako,

Prije vakta ne umire baš niko.

Edžel i smrt to zajedno biva baš

Određen je svakom vijek neka znaš.

 VEL-BA’SU BA’DEL MEVTI HAKUN

(I VJERUJEM U PROŽIVLJENJE POSLIJE SMRTI)

 

I po smrti da oživimo opet

Da će Allah to se rekne Ahiret.

Znamo mi baš nas je Allah stvorijo

U tijela dušu nam On spremijo.                      270

I po smrti On će nas proživjeti,

istruhnuta tijela pomladiti.

Svakom svoju dušu sve povratiti

Svako za poslove će se pitati.

I u kabur ima ni’met i azab,

sual ima, Mu’min će mu dati dževab.

Primi ono što ti kaže u kitab,

dobro misli ahiretski ti hisab.

Ti ne radi što će dinu biti zijan,

Dobro znaj ti tamo ima i mizan.                      280

Nad Džehennem je pružen i sirat

Pa će neki proći neki će popadat.

Od poslova defteri se nama dat

Radovat se neko, neki se kajat.

Pa ko iz rad Ahireta radi sad

Neće tamo muku imat, nit jad.

Koji misli sal na dunja biti živ

U azabe što će biti sam je kriv.

FASLUN FIL-I’TISAMI BIL-KITABI VES-SUNNETI

(PRAKTICIRANJE KUR’ANA I SUNNETA)

Ko poslove sve kitabom provodi

On u Džennet veselo baš uhodi.

Ko poslove šerijatu ugodi

On selamet istinom baš uhodi.                        290

Među nama dinski poslovi garib

U bid’atski[25] mi se uvalili glib.

Dobor gledaj ne prifaćaj bid’ate

Naučavaj, drži dinske nasihate.

Ružni bid’at što ga kudi din, kitab,

Ko ga radi biće za to on azab.

Pejgamberski adet to su sunneti

Sunnete ne radit, to su bid’ati.

Prifaćaju neke ružne adete

Zabacaju farzove i sunnete.                300

Neislamske, invojerske adete,

Što nije po dinu vi ne radite.

Sad na dunja ko se ugađa kome?

S tijem biće na svijetu onome.

Prifaćaju neki strane adete

ne slušaju Boga, jedu ni’mete.

Ne boji se on, šta voli to nosi

Pa i ako dinu to ne podnosi.

Ne poznaješ il’ je mu’min il’ čifut

Žensko, muško prihvatili taki put.                  310

Ne smiješ mu da nazoveš ti selam

Ne poznaješ il’ je kafir il’ islam.

Pa takome strahoba je za iman

sramota je što j’ kafiru ugodan.

Nije Allah razi strano da nosiš

Kad si mumin vjersko treba da voliš.

Pa ti tako i svoj evlad naučiš

Te i dragog tako na zlo navodiš.

Kad si mu’min, slušaj ajet i hadis

Da ne vara tebe pogan i habis.                        320

Pravi mu’min žalovito sve plače

Dinski adet što propade sve jače.

Da smo dinsko dobro naše čuvali

napredak bi u svemu imali.

Da nijesmo strani adet primili

Naše bismo dobro mi očuvali.

Pravi insan jadno ječi i jadi

Kad se krivda više pravde posadi.

Munafika stoji huka i vika

Slušat kitab teško him je i muka,                    330

Uz riječ se mnogo kune i laže

Hem se ruga i na šalu podiže.

Dinske hodže niti traži nit haje

Jedva čeka mahanu im da čuje.

I kad klanja ružno klanja, brez dove

svoju sortu sve on traži i zove.

Kad govori bezobrazno govori

I za krivdu neće da se pokori.

Da ne haje slušat laže, on kaže

A on ahbab sa onijem što laže.                        340

Din-kitabe ko ne sliša, ne uči

Munafika voli, a vjernika on muči.

Ne brine se za ibadet, za đunah

Za batilom pristajati uzo mah.

Ružan adet, ružan poso provodi

Pa i dragog u tom mami, navodi.

Sal za dunja ma’rifet on uči

A za dinsko nit se brine, nit muči.

Hijaneti varaju nam sad evlad

da im dinski zabatalu i’tikad.[26]                        350

Naša mladež u bid’ate propada

Din se slabi, nama sve više jada.

Sal za dunja prifaćaju sve više

Haman svaki za to uči i piše.

Jedan drugog u bid’ate navodi

Naša mladež tako u zlo uhodi.

Dinski poso ragbet[27] među nas

Bid’at-poso, ružan adet uzo nas.

Jedu, piju, hodaju bid’atom

A ne haju pejgamberskim sunnetom.              360

Da mu rekneš nemoj radit bid’ate

On te broji u insane mahnite.

Sad ko radi poslove sunnetima

Koliko sto šehida sevab mu ima.

Ko nasihat ne sluša šta govori

On je ahmak, on je insan najgori.

Teško onom koji vadi sureta

Ko ne sluša dinskijeh nasihata.

Pokuđeno i prodavat sureta

I poklonit i držati grehota.                  370

Rukama je nesreća to raditi

Očima je u to zijan gledati.

Riječ ima pejgamberska u kitab

koliko će za to žestok bit azab.

Rahmet-melek ne ulazi u kuće

U koje se pas i suret zavuče.

Dragi brate, da ti kažem ovo sad

Sveg se čuvaj, nemoj radit ti fesad.

Slušaj kitab, dinski poso nauči

Besposlicu niti traži, nit uči.                380

Bogu pravo robovati neka znaš

Pa ćeš zato selamet i nagradu da imaš.

Dobro nagli i sebe ti zamuči

Birgiviju,[28] Durjektu[29] nauči

Hamza-efendinu Risalu da uznaš

Kupit, prodat, pravo radit, pa da znaš.

Halebiju, Multeku[30] i tarikat

Traži da znaš ako si nam pravi brat.

Pa kitabe ako učit ne umiješ

Iz kitaba slušajući znat možeš.                        390

Nit se mu’min sal imenom može bit

Ni pametnom vjerovanje provodit.

Iz kitaba naučiti i uznat

Od pameti nije kabul vjerovat.

Din-kitabe ko ne sluša, ne pazi

Poslovima u đunah on ulazi,

Brez kitaba nit se pravda nalazi,

Ni sa samom mukom halal dolazi.

Ko ne pita hodže, nit uči kitab

Zar mu neće muka biti i azab.             400

Da se pravda po pameti nalazi

Što da pejgamber i kitab dolazi.

Mnogi veli: „Ja sam mu’min, musliman“

A ne brine zna li pravo on iman.

Dan po dan mu tako prolazi

Nit mu za to briga nit strah dolazi

Jede da radi, a radi da jede

Dok mu edžel Azraila dovede

Sve za dunja dobro čuva on hisab

A za dinski poso ne pita kitab,                        410

Svako svoj poso radi, govori

Ko je mu’min oko dina najvoli.

Mu’minu je dinski poso najpreči

Govor mu je oko dina najjači,

Niit žali dušu za din, niti mal

A brez dina rad, izgura ružni hal,

Sve ostalo da se smakne, nestane

nije briga kad nam iman proadne,

Dinski dušman mala ima i kuće

Šta je fajda, brez imana šta hoće.                    420

FASLUN FIL-KESBI VES-SA’JI

(O RADU I ZARADI)

Nama treba jesti, piti, raditi

Da mognemo Ahiret zaraditi.

Nama dunja ahiretska čaršija

Imat iman, verovati sermija.[31]

Nama treba dunja radit dan i noć

Koji će nam dinu biti za pomoć.

Kako ćemo Ahiret zaraditi

Mi na dunja došli, za to znaš li ti?

Sal za sami dunja nemoj raditi

Za edžel-dan gotovi se, brate ti!         430

Koliko misliš još da nećeš umrijet

Šta si sabro što ćeš s tobom ponijet.

Radi ono od šta će ti bit pomoć

Kad će tebi ahiretske nužde doć.

Ti ne drži oni poso za poso

Pošto umreš za šta nećeš bit veseo.

Pametan je koji traži sve poso

Za koji će pošto umre bit veseo.

Koji Bogu ne robuje ne klanja

šta je fajda marifete[32] što hi zna.         440

I nevjernik može znat dobro zanat

To mu neće ništa fajdu tamo dat.

Da ne tegliš u Džennem ti azab

Zato uči marifete i kitab.

Nek umiješ pravo radit, poslovat

Nek ti znaš pravo Bogu robovat.

Nemoj tražit oni poso i zanat

Koji ne da i docnite vjerovat.

Nemoj biti sa onijem ti ahbab

Koji ćete navodit na azab.                  450

Koga haješ, haj ga što sluša Boga

Koga mrziš što ne sluša mrzi ga.

Insan će se za ahbabluk kajati

Za koji ga azab, muka prifati.

Ako ne znaš učit, slušaj ti kitab

Dinski kitab to je dobri naš ahbab,

Pa i drugog na sevab da navodiš

Ti si dužan da ga od zla odlučiš

Oko dina jedan, drugog naučit

To smo dužni pa i drugog nagonit      460

Otac, majka, hodže majstor sve tako

I ostali svaki kome sudi tako.

Dinski poso naučiti najpreče,

Što će insan biti pitan najviše.

Otac, majka biće pitan i oni

Ko ga more ko na to da nagoni.

Kome nije dinski poso najpreči

Nek ti evlad ne sluša ga, ni uči.

Hodži dinskom podaj evlad nek uči

Binamaza[33] ne drži ga u kući. 470

Nek ti evlad din nauči to gledaj

Da brez dina on ostane ti ne daj.

Babo ahmak, sin mu batal, sve batal

Teško li se u koga je taki hal.

Traži posla, nemoj biti lijeni

boga slušaj, nećeš biti bijeni.

Ko je lijen vakat gubi on i mal

Još gori je koji ne zna ilmihal.

FASLUN FIL-ILMI VEL-ULEMAI VE TEVKIRUHUMA VE BIRRUL-VALIDEJNI VE TE’DIBUL-EVLADI

(POGLAVLJE O NAUCI I UČENJACIMA, DOBROČINSTVU, POSLUŠNOSTI RODITELJIMA I ODGOJU DJECE)

Dinski poso koji tebe nauči

Da ga slušaš on je majstor najpreči.    480

Koji neće dinu hizmet da čini

Nit ga slušaj, nit mu pomoć učini.

Mi smo dužni dinske hodže hajati

Ko ne haje mlogo će se kajati

U koga se pravi iman nalazi

On se za din sa ulemom sve pazi

Pa da dinske poslove on nauči

Ne žali se da se za to zamuči

Dinske hodže koji traži i pazi

Prilika je on u Džennet ulazi.  490

Među nama navalijo sad fesad

Ilmu dinskom ne prolazak i kesad.

Koji ne zna Kur’an hadis ma’nije

Drugo da zna od uleme on nije.

Ko ne haje uznat ajet i hadis

On je pogan, on je ahmak I habis.

Božje i pjegamberske govore

Svaki j’džun da hi uzna što more,

Pa kad umre on će jadit, žaliti

Ko je mogo kolko bilo uznati. 500

Ko zna učit, pa se Boga sve boji

toga kitab u ulem sve broji.

Poznaje se pravi ilum ko uči

Biće srećan ilumskijem ni’metom.

Dinskog ilma ko ne pazi ulemu

On će teglit jad i muku golemu.

Dinskom ilmu ko ne čini itibar

Kajaće se kad mu neće bit uhar.

Neće hodže, neće kitab fermason

Svijetu se udobrava samo on.             510

Sal se čuvat tuđeg haka on kaže

Na ibadet, na namaz se on diže,

Ahireta on ne čini i’tikad

Nit seboji, niti ima za to nad.

Od uleme on odobija i plaši

Ko ga sluša on ga tako.

Jedva čeka mahanu him da čuje

Pa da svijet, ruži hodže kazuje.

Din dušman ružit hodže najvoli,

Teško li kad ga vatra opkoli.               520

Ulema su nama dinski majstori

I popravi majstor ako obori,

Ko zna učit ako đunah izradi

On umije da seopet izvadi,

U đunahu ni za kijem ne pristaj

Neće lakšat to azaba dobro znaj,

Arsuz, ahmak dinsko što je ne uči

A za đunah sve otvara on oči,

Šta je đunah, svakomđunah neka znaš

Din nam jedan, zato iman ti imaš.       530

Svako j’ dužan sevab radit, vjerovat

Nije samo ko je hodža I bradat.

Mi smo dužni din-nasihat slučati

Koji neće kajaće se, plakati.

Ulema su dužni svijet čuvati

Svijet dužan din-ulemu slušati.

Din-ulemi sobom malompomoći

Nek se širi, nek se više din uči,

Din-ulema jesu nama hekimi

Da u dinu ne bivamo bolesni.             540

Dok mi tako jedna drugog čuvamo

Mi selamet I napredak imamo.

Neki opet one hodže biraju

Koji neće za đunah da diraju.

Kad mu hodža đunah ružit naloži

Na tog hodžu ružan jezik on pruži.

Na đunahe, koji viče i ruži

Pogan insane, on ga kudi i niži.

Ocu, majci, i hodži i ko je star

Nama treba da činimo i’tibar.             550

Ocu, majci, hodži dobro ko čini

Nikad on baš neće biti mučeni.

Ko ne sluša oca, majku, i hodže

Teško li seu azabu kad dođe.

Od te sorte dobro se ti čuvaj

I tebe će oni navuć na belaj.

Otac, majka kad pametno ne radi

Svog evlada na asiluk navodi.

Dobor nek si ti za evlad pametan

Pa mu ne daj govor, poso sramotan.   560

I na zlo nemoj da ga zapušćaš

Što hoće nemoj obraz da mu daš.

Izranije treba evlad čuvati

Ružan poso, ružnu riječ ne daj ti.

Dinskom hodži spremaj brate ti evlad

Neka uzna šta je dinski i’tikad,

Nagoni ga na namaze, na sevab

Navodi ga neka haje din-kitab.

S jaramazom ti mu ne dja hoditi

Kud je đunah ti ga nemoj voditi.        570

Istinom baš pravo za din ko haje

Dinski poso mu prođe na daje.

Dinski poso da nauči on želi

Istinom i pravo on din ne voli.

Kad se počne oko dina učiti

Zagovara i počne se mučiti,

Kad se kitab uči fata ga muka

Đunah slušat makar bila i huka.

Pa i zato oni hodže ne haju

Din-poslove pravo radit ne znaju.       580

Najviše je za insane taksirat

Koji neće Bogu Dragom robovat.

Bog im daje, da jedu, piju, posluju,

Ne brinu se, Bošu što ne robuju.

Ko je taki ne brine se za iman

A za đunah slobodan je razuman.

Traži iladž za tijelo kad je bon,

A ne traži što je bon u dinu on.

Obadvome traži, brate, ti iladž

Tijelo brez dina selamet neće nać. 590

FASLUN FIS-SALATI VE ZEMMU TARIKIHA

(POGLAVLJE O NAMAZU I ONOME KO GA OSTAVLJA)

Bajram nama, sreća nama za iman

Kad klanjamo i postimo ramazan.

Koji poso tebe docni da klanjaš

Nesreća je u tom poslu neka znaš.

Ti hikaja nekakvija ne slušaj

Da ne klanjaš ko ti kaže je kolaj.

Na đunah te navodi, podražuje

Da se Boga ne bojiš razblažuje.

Navodi te ašićare u azab

Pa ti pitaj ako ne znaš u kitab.                        600

Koji Boga sluša i ko ne sluša

Nije jednak, to i pamet naša zna.

Zar bi bilo žita, da se ne sije

Ko je vjernik neklanjati ne smije.

Neklanjati a selamet čekati

Ne sijati a da nikne misliti.

Kjafir biti najviša je mahana

Pa je ondar koji namaz ne klanja.

Šta li misli koji ne klanja namaz

Još kad čuje od ezana on avaz.           610

Za namaz se ne brine baško Jovan

Sal imenom on se drži musliman.

Sa namazom poznaje semusliman

Kako ima on u srce jak iman.

Klanjat namaz ko ne nagli, ne haje

Dobro znaj ti u imanu slabo je.

Ti si muslim, sam se tegli, pa klanjaj

Da ti drugi namiguje ne čekaj.

Roba slušaš a ne misliš na Boga

On te hrani a ti slušaš drugoga.           620

Brigu imaj za ibadet te klanjaj

Pa poslovi biće dobro i kolaj.

Znaš li, namaz dinski direk nama je

Znaš li namaz ibadetu glava je.

Ko ne klanja ne boji se od Boga

Na zanat mu nemoj davat nikoga.

Muško, žensko treba klanjat star i mlad

Ko ne klanja za iman mu ružan nad.

Teško li se ko mahanu nalazi

Onome što na namaze dolazi.             630

Koji klanja ti ga počneš faliti

Binamaz ga odmah počne kuditi.

Koji klanja đunahi mu padaju

Kad ne klanja đunahi se zidaju.

Ko ne klanja i drugome nesreća

Za to će him biti muka još veća.

I insan se i hajvan se namuči

Kad se insan ne klanjati nauči.

Nsreća je i zlo vel’ko u kući

U kojoj se ne klanja i ne uči.               640

Vjerska kuća poznaje se po tome

Kad to nema, azab viče: “Eto me!”

Mlogo ima kako ću ti kazati

Od đunaha namaz će te oprati.

Ko ne klanja, u koga je jeftin din

Drug mu nemoj biti, nije on emin.

Traži, brate, pravo da klanjaš namaz

Dobro slušaj pravog ezana avaz.

Ružno klanjat, pa se nadat još sevab

To ko kaže nije našo u kitab.               650

Znaš li za din, šta ti hoće brz imam

znaš li namaz kome stojiš na kijam.

Koji ne zna namaz šta je, to čini

On će za to biti pitan, mučeni.

Dinski poso ko na šalu podiže

On je zlo, u Džehennem sve niže.

Dinski poso ko ponizi biće hor

Muku imat i tegliti velki zor.

Šta je dinsko za golemo drži ti

Čini pomoć, svašta od zla brani ti.      660

Svaki sastanak i poso je đunah

Koji docni na namaze i sabah.

Sedamdeset i tri grane je iman

Pejgamber je za to kazo sve bejan.

Pet je grana najviše za iman

Da se pozna ko mu’min, musliman.

Najprva je za svoj iman kazati

Te Šehadet ašićare učiti.

A druga je pravo namaz klanjati

A treća je malski zekat davati.            680

A četvrta da se posti Ramazan

Hadž učinit peta grana za iman.

Pa imanske grane nemoj da lomiš

Ako tražiš sa imanom da seliš.

Vjernik biti, ne vjerovat, kako će?

Vjerovanej baš iz imana izići će.

Gafil insan verovati ne haje

Suho drvo lista, roda ne daje.

Boga slušaj nemoj sebe slušati

Pa u Džennet ćeš se urahatiti.             690

Pravi iman, to je namaz, pa zekat

Pa Ramazan, pa hadžiluk nama dat.

Ako želiš zate sevab nabavit

Iz kitaba to ćeš iznat, pa radit.

Pa smo dužni prvo Kur’an učiti

Te za tedžvid dobro se promučiti.

Muško, žensko pravo učit dužno je

Krivo učit i slušati ružno je.

Šejtan haje tegaiju da učiš

I ko sluša u đunah ga ti vodiš.                        700

Ko je ahmak samo traži on avaz

ne brine se jel’ mu prvo za namaz.

FASLUN FI TEZHIBIL AHLAKI

(POGLAVLJE O MORALU)

Koji nema dobrehuje i ahlak

Šta je fajda i ako j baš junak,

Dobre huje u kog nema i ne bi

Ružnom hujom din i iman on gubi.

Svaki đunah, ružna huja neka znaš

On se čuva ružne huje prvo baš.

Ne znat iman, to je huja najgora

I znat iman a učinit kufura.                 710

S kufurom se u Džehennem sve gori

A s’ imanom baš u Džennet utvrdi.

Nesreća je oženit se, udati

A za iman, za šartove ne znati.

Obadvome to je haram neka znaš

A brez dina nije nikjah već zina.[34]

Ahmak insan fali poso on i mal

Ne brine se umijeli ilmihal.

Ti se čuvaj, nemoj biti huje ters

On ne sluša makar bio baš i ders         720

To je ono u koga je huja sert[35]

I ta sorta muku tegli, pa i der.

Ne kabuli da mu krivdu popraviš

Teško mu je što mu kibur ti slomiš.

On u đunah i pametna sebe zna

On ti neće ni nasihat da pozna.

Nama lagat i varat ne podnosi

Nije dobro ko se fali, ponosi.

Koji laže kako ćeš mu bit emin

Pa i ako učini ti on jemin.                    730

Kojilaže obraz nema dobro znaj

On će svako zlo uradit i belaj.

Dirat nekog, nekome se rugati

Razabirat mahane i gubati,

Koji tuđe raskopova mahane

Baško muha traži stvari pogane.

Tuđi đunah i sramote otkrivač

Baš sramotna muka će ga brzo nać.

I na šalu nekog dirat, ljutiti

Zavađat, među svjet krijući.                740

Za očima ružno nekomizreći

Tešku riječ izgovorit u oči.

Ocu, majci bečiti oči, drečati

Na starijeg ružan govor vikati.

Begenisat sebe, pa se veličat

A drugoga nižiti i mahanisat.

Potvarati, bjediti iftirom[36]

Ružno mislit, hućum činet vesvesom

Sve je Allah zabranijo ovo baš

I još imam da ti kažem neka znaš. 750

Baš je fuhuš, bezobrazno govorit

I sramotno maskarit se i šalit.

Ko za obraz, za iman se baš boji

Kud je fuhuš nit sluša, nit stoji.

Bezobraznu riječ nemoj govorit

Još more od tebe ko naučit.

Brz je insan da se na zlo nauči

Tih je insan da se od zla otkuči.          760

Pogan poso livata[37] je i zina

To ne radi što ga čeka, koji zna.

Oko toga i šalit se ružno je

Čisti insan od toga on čisti je.

Šta je đunah ti se nemoj šaliti

Da postaneš isti nemoj ti raditi.

Šala biva za početak istini

Dok započneš istinom ti pričati,

Od đunhske ti se čuvaj sitnine

Ako nećeš da zaradiš krupnine.          770

Dobor i zlo nauči se po malo

Od sitnoga mlogo krupno bivalo.

Muško s muškim radit poso sramotan

Tome reknu livatluk i pogan.

Obadvoje treba šibat i ubit

Pošto umru žestok će him azab bit.

Meleki ih iz mezara iznesu

Pa u kom ih to azabu odnesu.

A sa ženskim brez nikaha sastanak

To je zina, haram, pogan sastanak.      780

I za zina ima šiba i ubit

Pošto umru plaho će him azab bit.

Ukubeti i hastaluk dolazi

Kad se zina među svijet nalazi.

Pa za đunah brzo traži ti ilač

Pitaj hodžu, plači Bogu, nećeš zać.

Ko je pogan radi poso on pogan

Šta je fajda i ako je on zgodan

I ko krade, ko je katil i hajduk

On je gori za svijeta nego vuk             790

Šta li misli ova sorta za iman

Sve će plaćat u azabu i zijan.

Krivo držat teraziju i kantar

Kajaće se koji čini taku stvar.

Igre igrat, pare za to davati

To ko radi on će muku imati.

Ko haramom zarađuje i stiče

Na mukama u azabe plakaće.

Ko haramom sebe hrani il’ poji

Kako li se Ahireta ne boji.                  800

Piti ono koje pamet zanosi

Teško li se i ko pije i nosi.

Koji piju šta je haram, brate moj,

U Džehennem biće oni, piće gnoj.

I ko radi interesom, kamatom

On će padat, a trbuh mu pun vatrom.

Pa i haram naplatiti i platiti

To je haram i prodavat i kupiti.

Ko provodi sve đunahe dragoće

Na svijetu onome on žaliće.                810

U đunahu ko provodi mladosti

Kajaće se, azab teglit, žaliti.

Pokuđen je ko se na zlo slobodi

Brezobrazno i s jordamom on hodi.

Pa je đunah ti ponosno da hodiš

Te da kapu nad očima navodiš.

Makar te šalom kad ko šapku navuče

Din izgubi, iman mu se izvuče.

Kad si vjernik vjersku nosi ti kapu

Nije naše da nosimo avrapu.               820

Sa grehotom, da se smiješ ružno je

Za tijem baš briga, kahar stignuo je.

U đunahu ko provodi mladosti

Kajaće se, azab teglit, žaliti.

Šejtan kaže: “De de, đunah radi sad

Šta se bojiš, šta se brineš, još si mlad.”

Pa ne slušaj šejtana ni la’neta

Ako hoćeš rahmeta i Dženneta.

Gospoda je, pokoran je ko je mlad

Boga sluša,a hiretski radi rad.             830

Na skupnice i na svadbe ko hodi

Tu se u zlu najviše oslobodi.

Ti ne pitaj ni za koga kako je

Po družini poznaješ ga on ko je.

Čisti čistog, a pogani poganog

Sve se nađu ko je kome u šta drug.

Dobro i zlo nauči se sastajuć

Od drugoga gledajući, slušajuć.

Zla družina od pahčadi je gora

Zlo te uči navađa te i vara.      840

Jedan drugog sve đunahom pogani

U Džehennem, a azab ga nagoni.

Dobri ahbab u sevab te sve vodi

Dušman ti je ko te na zlo navodi.

Jaramaz je s jaramazom ko hodi

Pa haljine i govor mu ugodi.

Iman ima ko se čuva sramote

Pokriva se da ne bude grehote.

Slušat kitab, dinske hodže on haje

Pa grehote i sramote poznaje. 850

Nemoj haram da oblačiš, da nosiš

Jaramazu, kafiru se naličiš.

Pravi muslim, on u dinu nije bon

Pa da neislamsko ne svetkuje on.

Briga ima, da ne skrivi Bogu on

Sal od Boga traži pomoć, zdravlje on.

Ko na dunja sal za dunja posluje

Pravo iman naučio on nije.

Ko se za smrt pravo sprema i boji

Veliku kuću niti zida ni voli.               860

Ko ne klanja, dinske hodže ne haje

Ne smije se za tog reći dobar je.

Sal ne pitaj otac, majka ko mu je

Već ti gledaj govor, poso šta mu je.

Ko ne sluša Boga nije gospoda

On je gori nego miš ispod poda.

gospoda je ko robovat nauči

Boga sluša, da raziluk dokuči.

Ko na dunja sal za dunja bijo živ

U azabu što je dopro sam je kriv.        870

Pa ko hoće da se tako ne muči

Dok je vakat nek se za din promuči.

Pa ti traži te nauči dok si mlad

Da ne tegliš u starosti muku, jad.

Vjerovanjem gledaj višeg od sebe

Dunjalukom misli nižeg od sebe.

Dok je vakat dobri poso radi ti

Znaš li vakat da se neće vratiti.

Prošli namaz brže gledaj, naklanjaj

Što si dužan kolko moreš ti prodaj.    890

Pomiri se s kijem si se svadijo

Halali se koga si ucvilijo.

I ponovi često nikjah i iman

I naposti što si dužan Ramazan.

Za kriv jemin, za ostale hakove

Kitab pitaj za sve ove poslove.

Bogu robuj što si rob ibadetom

A ne robuj rad svijeta adetom.

Zlija adeta se treba prohodit

Din kitabom dobro sebe ugodit.         900

Otac, majka, hodža kad te zazove

Odmah slušaj, čuvaj him se bedove.[38]

Ocu, majci dovu čini i hodži

Dinski kitab đe se uči tu dođi.

Otac, majka, hodža, majstor bit azab

Ako nisu dali učit din-kitab.

Ko hajvane il insane namuči

Dojće vakat, pa će plakat vrišteći.

Ko šta radiigovori i nosi

Srce mu je tako pa to iznosi.               910

Poslovi se, govori se gledaju

Te se s tijem naša srca poznaju.

Čisto srce Boga sluša, robuje

Pogano je kad vjerovat ne haje.

Kud ćeš viši za insana taksirat

Koji dragom Bogu neće robovat.

Kako tražiš dinu pomoć onoga

Ko ne drži šta je došlo od Boga.

Nije Allah razi da tražiš onog

Ko ne klanja i ne drži dina svog.        920

Kome za din srce plače i gori

Mal i dušu, sve on za din provodi.

Nasihat se iz kitaba uzima

Šta nam treba sve u Kur’an to ima.

Kur’an slušaj, šta nam kažu ajeti

Iz ajeta došli su nasihati.

FASLU FI DUAI HATIME

(POGLAVLJE O DOVIKRAJ)

Pošto klanjaš tesbih uči i dovu

Dobro čuvaj svakad ti dovu.

Za namazom dove Kabul bivaju

Koji znaju dobor ovu čuvaju.              930

Čisto, pravo ko se Allahu moli

Dovu ćemo ukabulit on veli:

Dragi Allah sačuvaj nam ti iman

Svakog časa in a samrti naš zeman.

I kabur nam džennet-baščom učini

Džennetskijem nimetima začini!

Af učini nam đunahe, ja Kerim

U Tvoj Džennet nadamo se, ja Rahim!

Ahiretski Ti nam baš azab ne daj

I hisabe nam učini Ti kolaj.                 940

I veselo da na Sirat prođemo

Pa radosno u Džennet dođemo.

Hamdu lillahi dobri nimet dade nam

Te Sarajlijin din-nasihat bi tamam.      944

[1] dževahir – nakit

[2] kimet- vrijednost

[3] ezberlisati – naučiti napamet

[4] itibar – čast, ugled, poštovanje, uvaženost

[5] manija – značenje

[6] teganija – melodija

[7] hajati – voljeti

[8] ashab – drug Muhammeda, a.s.

[9] dikat – pažnja, pozornost

[10] nefs – strast

[11] Hakim – Najpravedniji sudija, jedno od Božijih imena

[12] hukum – sud, pravo

[13] kitab – knjiga, poslanica

[14] Rabbil-alemin – Gospodar svjetova

[15] kabul – prihvaćen, ispravan

[16] Amentubillah – Ja vjerujem u Allaha, dž.š., prvi uvjet vjerovanja u islamu.

[17]La ilahe illellah – Nema drugog Boga osim Allaha.

[18] nur – svjetlost

[19] suhufi – listine

[20] Tevrat – Stari zavjet

[21] Zebur – Psalmi Davidovi

[22] Indžil – Novi zavjet

[23] hatma – završetak, kraj; hatma se najčešće koristi da označi završetak jednog učenja Kur’ana.

[24] bejan – otvoreno, bjelodano

[25] bid’at – novotarija

[26] i’tikad –

[27] ragbet –

[28] Birgivija – (Bergivija) djelo vjersko-poučnog karaktera pisano na truskom jeziku, udžbenik u nižim medresama, 1913. godine prevedeno na bosansko jezik i štampano na arebici. Dobilo naziv prema autoru Muhamed ibn Aliju Piru el-Birgiviju.

[29] tadašnji vjerski udžbenik

[30] tadašnji vjerski udžbenici

[31] sermija – glavnica imetka, kapital, trgovačka roba

[32] marifet(luk) – znanje, umijeće, majstorija, dovitljivost

[33] binamaz – onaj koli ne obavlja molitvu

[34] zina – blud

[35] sert – tvrd, opor

[36] iftira – intriga

[37] livat – homoseksualizam

[38] bedova – anatema, dova proklinjanja