HUSKO DŽIGAL “UGLJEVLJE”

neka boleština se uselila

u svaki deo tela.

 

Ni usta da se otvore,

ni noge, ni ruke da se pokrenu.

 

Postelja počinje živeti snom

senke sađu sa zidova, ispod oka,

niz pogled, daleki.

 

U ćasi pisak: voda, ugljevlje,

i pije se, a žeđ ne postoji.