Nečujno tiho i sam, Mujo je tavorio na dnu kasabe među mačkama u sobici dotrajale adžo Ismove kućice što mu je dao na doživotno korišćenje iz milosrđa prema došljaku, čim je Mujo od nekud u Novi Pazar došao. Bilo je to davno, ko zna kad. Kako je kome bio drag, kako ga je ko vidio, Mujo, Mujkaš, Mujče, Mujo mali, Mujan, Mujo mačaka najzad, i tako su ga zvali. Volio je mačke iznad svega.