Sine,
sa prvim mrakom
iznad naših kuća svake večeri
mreška more
crno do otrova.
Na dnu njegovom
kao zakletva hrđa motika koja je
prvu brazdu zakopala
ispod naše kuće.
Progovoriš li jače sine –
podivljaće voda.
Vrisneš li – dozvaćeš ajkule
i sve što nosi glavu pseću.
Ne ustaneš li rano, sine,
pući će.
Ne legnemo li na vakat
progutat će nas vali crnoga mora.
Olovom će se zalehemiti vrata i prozori.
Svi ćemo biti crno more.
Bićemo crno more
ako i sve uradimo kako treba
ako budemo govorili
ako i budemo šutjeli
ako i ne postanemo
bićemo crno more.